Američki san na srpski način

Miodrag Kostić Kole: Jedna je majka, a drugoj je ime sudbina

Male tajne velike kuvarice

Dodale zapršku: e-Novine

Veličina slova:  

Udobno zavaljeni u Zavali: Sin i mati, znaju kako se velika para mlati

Photo: Stock

Borba protiv korupcije trebalo bi da bude dečija igra, ako imamo u vidu providne, glupave i nelogične, a u teškom slučaju Miodraga Kostića Koleta i doslovce infantilne preduzetničke izgovore, kada ih se priupita – otkud to da su realni rashodi veći od evidentiranih prihoda? Demantujući tvrdnju podgoričkih Vijesti o kupovini vile od 2,5 milijuna evra, “Kralj šećera” je, međutim, nehotice zaintrigirao i ove iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije

Prepisujem poslovne recepte: Kostić, sin svoje majke

Photo: Tanjug/Tanja Valić

Nakon što su podgoričke “Vijesti” objavile podatak potvrđen iz Uprave za nekretnine gde je nepokretna imovina i uknjižena, da jeMiodrag Kostić, kontroverzni Kole, kupio vilu u rezidencijalnom kompleksu “Dukljanski vrtovi” na rtu Zavala, skromno letnje utočište od 300 kvadrata, a sa terasama i cijelih 500, po sitnici od cijene, za svega 2,5 miliona evra, novosadski bizmismen je osetio preduzetničku potrebu da se preko srpskih medija – upuca u nogu.

On je, naime, verujući da zainteresovana javnost čita dosadne Vijesti, napravio krucijalnu grešku i o najvećem crnogorskom kupoprodajnom ugovoru u drugoj polovini 2014. godine, lično izvestio javnost, po svojoj prilici rešen da se brani neuračunljivošću.

“Stan na Zavali nisam kupio ja, nego moja majka i ne košta 2,5 miliona evra, nego znatno manje”, zamolio je Kostić drugara Veselina Simonovića da to “pusti” u Blicu, dnevniku koji je i inače sklon da objavi i veće švicarske rupe od ove plitke Koletove.

Verujući da se radi o još jednom slučaju tranzicionog mešetarenja s početka devedesetih godina, kada su direktori i direktorke viđenijih socijalističkih kompanija, prisvajali u privatno vlasništvo čitave poslovne filijale, skupe kvadrate (tako je, recimo, nastala imperija Homen) raspoređene po svetskim metropolama, baš kao i sirovine, poslovne kontakte, lažne pečate i memorandume, odmah smo pomislili da je i gospođa Roksanda Kostić, majka na Miodraga, samo još jedna od te snalažljive fele i krenuli u potragu za njenom neobično uspešnom tajkunskom biografijom.

Džakuzi s pogledom na more: Roksanda Kostić, zaradila ljušteći od krompira kore

Photo: vijesti.me

Kad ono, međutim, o srećnoj vlasnici vile u Crnoj Gori niti jedne reči na Bloombergu, osim nekoliko kompromitujućih podataka o vlasničkom udelu od 1,2 odsto u “MK Group”, ali i o sumnjivoj kupovini Jugoslavija komerca, nekada velikom spoljnotrgovinskom preduzeću koje raspolaže Vilom Jelena u Ulici kneza Miloša 60 i sa obližnjih 850 kvadrata poslovnog prostora u Sarajevskoj ulici u Beogradu, koju je Roksanda Kostić pazarila u oktobru 2007. za oko 300.000 bagatelnih evra na šest godišnjih rata, a preprodala, “oslobođenu” od radničkog balasta, već u aprilu 2009, sve uz saglasnost korumpirane Agencije za privatizaciju. Saznali smo u međuvremenu da je Roksanda postala i humana “zadužbinarka” koja je porodičnu stambenu zgradu na Petrovaradinu namenila za buduće “posebno odeljenje dečije bolnice u novom Sadu”, dakako uz obezbeđivanje “sredstava” (šifra za strašnu lovu) iz budžeta AP Vojvodina, kojim Bojan Pajtić raspolaže kao da mu je babovina, pod uslovom da je i on tu “dobar”.

Ničeg spornog nije bilo: Agencija za asanaciju privatizacionih prevara

Photo: Stock

Sada već očajni zbog nesposobnosti da saznamo više detalja iz uspešne poslovne karijere Roksande Kostić, ili makar neki pikantan detalj o komercijalnim poduhvatima ove, očito, veoma sposobne žene i trudbenice, strepnjom koja nadjačava nadu kolundžiju svratili smo i do Vikipedije, tj. onog odeljka koji je posvećen Miodragu Kostiću.

Kutlača po kutlača, palača: Kuvarica u kuhinji (Cook)

Photo: Stock

A tamo, zbunjujući podatak koji uliva nadu i običnim smrtnicima, da i oni mogu dosegnuti tajkunske visine: “Miodrag Kostić potiče iz vojvođanske, doseljeničke porodice. Rođen je 25. avgusta 1959. u Vrbasu. Otac mu je bio vozač, a majka kuvarica.”

U neverici da je “Srpski san” ipak moguć, proverimo i u engleskoj verziji: “His father was a driver and his mother a cook”, odnosno kuvarica u kuhinji (KUK, na srpskom).

Kako je Roksanda Kostić na poslovima termičke obrade namirnica, u samo jednom životu sa kutlačom u ruci, uspela da uštedi, da kažemo 250.000 evra za crnogorsku vilu (jer hoćemo da poverujemo sinu da su lažljive “Vijesti” prećerale deset puta),300.000 evra za “Jugoslavijakomerc” i, neka bude 200.000 evraza poslovni prostor u Sarajevskoj, dakle, ukupno 750.000 evra(svotica koja imponuje i kolezi Džejmiju Oliveru), pitanja su koja bi Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pod hitno, trebalo da postavi Roksandinom pažljivom i brižnom sinu Miodragu. A Roksandu nek' ostave s mirom, pod uslovom da inspektorima napravi pitu sas sirom.