Na današnji dan 1817. godine, vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, po povratku u otadžbinu iz Rusije (preko Austrije) izdan i ubijen u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu knjaza Miloša Obrenovića.
U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv Janjičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za „vožda“ u borbi protiv Turaka..
Ustanak, uspesi i borba za zakone
Skoro od samog početka ustanka Karađorđev autoritet osporavali su mnogi
Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Pojavljivao se na svim važnijim bojištima i iza njega su ostale mnoge pobede često nad znatno brojnijom i bolje naoružanom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin…
1805. godine osnovan je Sovjet koji je imao izvršnu i zakonodavnu vlast i bio centralni organ vlasti koji je stvarao uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj Srbije. Postepeno se suzbijao nahijski separatizam, a pod Karađorđev se borio protiv feudalne i regionalne podvojenosti.
Borba protiv nepotizma: ubio brata u skladu sa Zakonom zbog bahatog ponašanja i silovanja
1806 godine, godinu dana nakon uspostavljanja Sovjeta i uvođenja zakona u ustaničkoj Srbiji došlo je do događaja koji je danas nezamisliv – vladar Srbije je presudio protiv bahatog brata.
Naime, Karađorđev brat Marinko je bio sklon ispadima, optuživan je za tuče, krađe, nasilno ponašanje, a kap koja je prelila čašu je bio događaj u kojem je Marinko obeščastio jednu devojku.
Karađorđe je tada na sebe preuzeo ulogu sudije i obesio brata.
Nakon presude, prišao je svojoj majci i pitao je šta treba da se radi sa onima koji siluju devojke, a ona je rekla da treba da bude ubijen, nakon čega joj je rekao da je tako i presudio svome bratu Marinku.
Od njegovog brata Marinka potiču Marinkovići iz topole koji su dali i predsednike Opštine.
Dolaze Rusi i polovična saradnja
U Srbiju je avgusta 1807. došao agent ruske vojske Konstantin Rodofinikin. Rodofikin se odmah umešao u radzor između srpskim ustanicima, stajući na stranu Karađorđevih protivnika, koji su želeli da ograniče njegovu vlast.
Razoračan što očekivana ruska pomoć nije stigla do tog trenutka, Karađorđe se u pomoć obratio Francuskoj i Austriji, ali bez uspeha.
Ruska vojska je jula 1810. godine po drugi put došla u Srbiju, a ovaj put je došlo i do nekakave saradnje. Srpskim ustanicima je poslato oružje, municija i lekovi, dok je maršal Mihail Kutuzov učestvovao u planiraju zajedničkih akcija.
Ruska izdaja
Ruska pomoć je srpskim ustanicima dala nadu u pobedu, međutim, Rusija, suočena sa mogućom Napoleonovom invazijom, je želela da sklopi definitivi mirovni sporazum sa Turcima i tako je delovala protiv srpskih interesa.
Ustanici nisu bili obavešteni o pregovorima, samo su saznali za konačne uslove mira sa Turcima. Ovo drugo rusko povlačenje je došlo na vrhuncu Karađorđeve moći i porasta srpskih očekivanja. Pregovori koji su doveli do Bukureškog mira imali su član 8., koji se ticao Srba.
U njemu je stajalo da se srpska utvrđenja sruše ako nisu bili od važnosti za Turske, da se turska vojska vrati u svoje garnizone od pre 1804. godine, a zauzvrat je Porta obećala opštu amnestiju i izvesnu samoupravu, po kojoj bi Srbi kontrolisali upravu nad svojim poslovima i prikupljali fiksan porez.
Reakcije u Srbiji su bile jake, a posebno briga bila je prepuštanje tvrđava i gradova i strah od odmazdi.
Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni.
Posle nekoliko godina borbi protiv Turaka i vladavine u oslobođenoj Srbiji, 1812. godine Karađorđe se morao suočiti sa vestima da su Rusi mirom u Bukureštu odobrili povratak turske vojske u ustaničku Srbiju.
Pokušao je organizovati odbranu ustaničke srpske države 1813. godine, ali su znatno brojniji Turci odnosili pobede na svim bojištima. Karađorđe je uvideo da je dalja borba uzaludna i početkom oktobra 1813. godine prešao je u Austriju. U nju su se sklonile i desetine hiljada izbeglih Srba. U Austriji, Karađorđe je proveo oko godinu dana, a 1814. godine prešao je u Rusiju.
Miloševa izdaja
Kasnije, 1816. godine Karađorđe se pridružio Heteriji, grčkom pokretu za oslobođenje u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka i iz Srbije. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. Miloš je znao da da je Karađorđe u kontaktu Heterijom.
Organizator ubistva je bio Vujica Vulićević, Karađorđev kum. Miloš je naredio da se Karađorđeva glava skuva, da joj se skine koža sa lica, napuni slamom, preparira i pošalje sultanu u Istambul.
Karađorđevići danas
Karađorđe je rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević koja je juče objavila da se princ Filip verio sa Danicom Marinković, kćerkom gospodina Milana Marinkovića – Cileta i gospođe Bebe Marinković.
1945. godine Karađorđevićima je specijalnim ukazom oduzeto državljanvstvo i imovina. Ukaz je poništen 2001. godine kada su im vraćena državljanstva – ali ne i imovina zbog toga što su i dalje bili formalno zavedeni kao državni neprijatelji (komunističkih vlasti iz 1945.). Prestolonaslednik Aleksandar je prošle godine rehabilitovan, međutim imovina nastala najvećim delom od miraza Danske i Rumunske princeze i naše kraljice Marije im i dalje nije vraćena i Republika Srbija je koristi.
Poreklo od Stefana Nemanje
Malo je poznato da su Karađorđevići verovatno jedini građani Srbije koji mogu da dokažu i dokumentuju svoje poreklo od Nemanjića.
Rodoslov od Stefana Nemanje (svetog Simeona) možete pogledati u nastavku.
Нема коментара:
Постави коментар