VRSTE DROGA I KAKO IH PREPOZNATI

Duvanje lepka i drugih supstanci Marihuana (trava, gandža) Hašiš („haš“, „šit“) LSD, halucinacione droge, psihodelici Ecstasy, „dance droge“ Kokain („koka“, „koks“, „belo“) Heroin („horce“, „dop“, „žuto“) DUVANJE LEPKA I DRUGIH SUPSTANCI „Duvanje“ lepka i drugih supstanci mnoga deca još u periodu od 10 do 12 godina započinju svoj ulazak u svet drogiranja udisanjem lepka. Najčešće se udiše lepak, ali osim njega koriste se i neka druga sredstva za menjanje stanja svesti. Kod nas je dosta rašireno udisanje acetona, različitih boja i lakova. Isto tako, mada ređe udišu se benzin, plin za upaljače, lakovi za kosu, različiti dezodoransi. Svim ovim sredstvima zajedničko je to što su sva ona dostupna , nalaze se u svakom domaćinstvu, do njih se jeftino može doći u prodavnicama, a njihova kupovina pobuđuje minimum pažnje odraslih. Zajedničko im je i to što njihovo udisanje u manjoj ili većoj meri, zavisno od strukture deteta, utiče na svest i menja je. Većina „Snifera“ eksperimentišu i po pravilu se radi o deci pubertetskog uzrasta. Oni podležu nagovoru društva iz razreda ili ulice, pa eksperimentišu iz znatišelje, iz dosade ili iz želje da probaju nešto novo i opasno. Ovakva deca neće dugo učestvovati u ovakvim seanasma, već posle 4 ili 5 puta njihov će motiv nestati te će se odvojiti od te ekipekoja udiše lepak. „Duvanje“ je po pravilu grupna radnja, retko je sresti nekoga ko to radi sam. Iako pojedinci tvrde da se lepkom stiče zavisnost, to nije tačno. Lepak koji se koristi za udisanje najčešće se istisne ili naprska u najlonsku kesu. Njome se pokriju nos i usta i na taj način udišu pare. Ponekad se lepak udiše direktno iz pakovanja, a ponekad se najlonska kesa cela stavi na glavu i zaveže oko vrata pa se udišu ne samo lepkovi i njegove pare već i izdahnuti ugljen-dioksid. Delovanje sredstava za inhalaciju uslovljeno je nizom činilaca: osobinama ličnosti, količinom udahnutog sredstva, očekivanjem od ovog „happeninga“ i slično. Zato se opisi delovanja mogu dati samo načelno. Obično nakon nekoliko udisaja dolazi do povišenog uzbuđenja, lagane euforije u ponašanju, veselosti i osećšaja snage i svemoći pa se ovo delovanje može uporediti sa prvim efektima alkohola. Nakon otprilike pola sata „duvanja“ korisnik postaje omamljen, oči mu suze, slabije vidi obrise predmeta i ljudi oko sebe, u ušima mu zuji, poremeti mu se ravnoteža. Neki od korisnika tvrde da pritom imaju halucinacije, ali možda je bliže istini da to zapravo sanjaju, jer često padaju u san. Zanimljivo je da posle ovakvih seansi korisnici često sanjaju da lete ili lebde. Pojava amnezije, zaborava svega što se desilo za vreme delovanja udahnutog sredstva, nije česta ali je moguća. Duža upotreba sredstava za „duvanje“ stvara poteškoće u pamćenju, dovodi do gubitka apetita. Smrtni slučajevi se dešavaju vrlo retko, u slučaju gubitka kiseonika zbog prejako vezane kese oko vrata. MARIHUANA (TRAVA, GANDŽA) Marihuana je jedan od preparata koji se dobija od biljke kanabis (lat. Cannabis sativa) koja uspeva u mnogim zemljama sa umerenom ili tropskom klimom. Indijska konoplja uspeva pored primorskih oblasti i rečnih obala i u gradskim i prigradskimvrtovima, balkonima i saksijama. Mnogi roditelji su sa iznenađenjem konstatovali da im se deca okreću vrtlarstvu i cvećarstvu ne sluteći šta se krije iza te naglo probuđene ljubavi prema okopavanju. Kanabis raste grmovito a zrela biljka dostiže visinu od oko metar i po mada može da izraste i više. Donji listovi imaju karakterističan oblik, malo nazubljenih rubova, koji podseća na ljudsku ruku veoma ispruženih i reširenih prstiju. Na jednoj peteljci najčešće je pet listova što im zajedno i daje izgled šake, gornji delovi biljke imaju nejčešće samo po tri listiće na jenoj zajedničkoj stabljici. Na vrhu biljke u cvatu ili kad je plod već zametnut, nalazi se dlakava hrapava smolasta i lepljiva materija koja koja sadrži najaktivniji deo biljke. Listovi pri dnu biljke imaju najmanje aktivne supstance, a semenke, stablo i peteljke nemaju gotovo nikakvu važnost u proizvodnji droge. Marihuana ili kako se popularno zove “trava“, „gandža“ priprema se od sasušenih listova kanabisa kojima se odstranjuju peteljke, stablo i deblje žile, a često se u smesu stavlja vrh biljke, ali bez smolaste mase. To što je marihuana pripremljena na ovaj način zapravo znači da se radi o najslabijem preparatu kanabisa. Marihuana se po pravilu puši. Sasušeni listovi se seku ili melju i mešaju sa duvanom, zatim se motaju u cigarete “džoint“ čiji su krajevi pažljivo zavijeni u špic. Marihuana nije pogodna za motanje pa se upravo zato meša sa duvanom, a krajevi se zavijaju kako sadržaj ne bi ispao van. Isečeno lišće kanabisa pakuje se u kesice. Marihuana se može žvakati, od nje se mogu praviti čajevi i drugi napitci, ali pušenjem se njeno delovanje oseća snažnije i do tri puta. Pušenje marihuane počinje se grupno tako što „džoint“ ide od ruke do ruke, usta do usta, a efekat se oseća već nakon nekoliko dimova. Marihuanu niko osim početnika ne „pućka“ već se dim što duže zadržava u plućima, a ne u ustima. Delovanje jednog „džointa“ traje oko tri sata, a najjači efekat oseća se nakon pola sata. Prvi očiti efekti pušenja marihuane su suzne i ponekad lagano zacrvenjene oči, ubrzan puls, suvo grlo i usta. Psihički učinci pušenja toliko su različiti od osobe do osobe da ih je tečko potpunije opisati. Mnogi pušači marihuane prvi put nisu osetili apsolutno ništa, mnogi tvrde da nisu osetili ništa ni posle nekoliko pušenja, a mnogi se odmah „otkače“. Pri pušenju marihuane stvara se euforično raspoloženje, veselost, govorljivost, česti su „napadi smeha“, a pojam o vremenu zna da bude nerealan pa se može činiti da vreme teče mnogo brže ili puno sporije nego što je to stvarno. Pri većim dozama koordinacija pokreta često je otežana, a i razmišljnje je poremećeno. Osoba koja se „napušila“ deluje kao da je pripita, ali umesto tipičnog mirisa alkohola kod nje se oseća diskretan miris koji podseća na zapaljeno seno. HAŠIŠ („HAŠ“, „ŠIT“) Hašiš se dobija od smolaste, smeđe ili smeđezelenkaste mase koja se sakuplja na vrhovima biljke kanabis u cvetu, čto se od ostatka biljke odvaja mehanički. Na nače tržište hašiš dolazi iz drugih zemalja, pretežno sa Istoka i iz Albanije, a sadržaj aktivne supstance kod njega je čak deset i više puta veći nego kod marihuane. Na tržište hašiš dolazi u takozvanim „pogačama“ ili u „tablama“. S obzirom da se modeli dopremanja stalno menjaju, ovaj se oblik takođe stalno „premesi“ u različite druge oblike, zavisno od potreba krijumčara. Hašiš se kao i marihuana puši, a za pučenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lule, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili upotrebljavaju obične lule produženog kamiša. Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluju zavisno o strukturi ličnosti, ambijentu, očekivanjima i slično. Prvi fizički efekti pušenja hašiša slični su delovanju marihuane – svrab očiju, otežano gutanje, suva usta. Neki pušači hašiša tvrde da ova droga za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Nezvanično, hašiš navodi na „filozofiranje“ odnosno promišljanje na ono što oni podrazumevaju pod filozofskim kategorijama. Postoji teorija da pod dejstvom hašiša, ali i marihuane u blažoj formi, na površinu izbijaju glavne osobine čoveka. Drugim rečima, „ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava i nasmejava. Ako si prirodno tužnjikav, onda te droga baca u melanholiju“. Povremene ili stalne pušače marihuane ili hašiša gotovo je nemoguće prepoznati, sigurnu dijagnozu mogu dati samo krvni nalazi i nalazi urina, dakle lekari. Zato svi znakovi delovanja droge o kojima se govori moraju biti uzeti s krajnjim oprezom, što znači da roditelji nikako ne smeju žuriti sa neutemeljenim optužbama. LSD, HALUCINACIONE DROGE, PSIHODELICI Od halucinacionih droga na našem tržištu glavni primat ima LSD premda se u ogromnoj meri koristi i „sveta pečurka“, biljka koja na našem području može uspeti samo na isključivo na uskom području juga. Sveta pečurka potiče poreklom iz Južne Amerike, a i danas je koriste neka indijska plemena u ritualno-religijske svrhe. Halucinogene droge su izdvojeni skup unutar psihostimulativnih droga i osnovna im je osobina da deformišu osećaj stvarnosti proizvodeći vizije, iluzije i halucinacije. Haluciogene droge nemaju nigde nikakvu medicinski opravdanu primenu pa se njihova upotreba uvek smatrala zloupotrebom. LSD je droga koja kao takva u prirodi ne postoji, a proizvodi se polusintetičkim putem iz lizerginske kiseline. LSD je droga koja je slučajno pronađena u u laboratoriji švajcarskog naučnika Alberta Hofmana 1938. godine, ali se za njeno haluciogeno delovanje zna tek od 1943. LSD je beli prah koji je lako topljiv u svim tečnostima i nema ni mirisa ni ukusa. Njegovo delovanje je izuzetno jako pa je i način dostave ove droge do krajnjeg korisnika prilagođen tome da za jedan „trip“ dovoljna količina od pedeset mikrograma, odnosno dvadeset hiljaditi deo grama. Obično se taj delić grama kapne na komadić papira, ne veći od veličine nokta, koji se jednostavno otopi u ustima ili u vodi, čaju, kafi. Ovi papirići su najčešće oslikani raznim motivima. Delovanje LSD-a na ljudski mozak manifestuje se gotovo kao napad duševne bolesti. Ponekad delovanje može izostati pa se neočekivano može pojaviti nakon više dana ili nedelja. Obično se prvi znaci jave najkasnije posle jednog sata od trenutka konzumacije, a karakteriše ih potpuno izobličenje stvarnosti, poremećaj rada čula i gubitak svesti o prostoru. Osoba ne gubi kontakt sa stvarnošću, ali je doživljava u nepravom obliku. Neka iskustva govore da narkomani to doživljavaju kao ulazak u „light show“, odnosno kao da su postali deo kaleidoskopa i da pritom osećaju snažno prožimanje sa „svemirom“. Uzimanje LSD-a svojevrsna je lutrija jer se mogu doživeti i stravična iskustva kada ambijent postaje monstruozna naseobina pretećih spodoba. Postavlja se pitanje da li LSD zapravo ne deluje predvidljivo ni u kom smislu, ali posledice znaju da budu i potpuno nerazumljiva samoubistvakoja po svojoj unutrašnjoj motivaciji to i nisu. Događa se naime, da osobe pod dejstvom LSD-a skoče kroz prozor, ili stanu pred pristižući voz ili kamion bez ikakve svesti o vlastitoj smrti. Čak i nekoliko meseci posle uzimanja LSD-a mogući su efekti koji se nazivaju „flash back“ i, iako su po intenzitetu slabiji, događaji s „izleta“ mogu se ponoviti ili nastaviti. ECSTASY, „DANCE DROGE“ Ecstasy i ostale „dance droge“ na našem su se tržištu pojavile relativno skoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito raste. Iako je ecstasy nova droga i na svetskom tržištu, datum njene prve proizvodnje prilično je star budući da je sintetizovana još u vreme Prvog svetskog rata. Ecstasy spada u psihostimulatore, a čini se da je narkopodzemlje iskoristilo najnovije trendove u popularnoj muzicikako bi usmerilo tržište na konzumaciju upravo ove droge. Novi muzički ritmovi koji se pojavljuju pod zajedničkim imenom „dance“ traže veliki fizički angažman plesača, a upravo im ecstasy daje snagu koja im nedostaje. Delovanje ove droge slično je delovanju dopinga u sportu; osoba koja je „progutala“ tabletu ecstasy-a postaje prividno jača, privremeno snažnija, izdržljivija, raspoloženija. Pod dejstvom ove droge mladim se ljudima čini da su nepobedivi, oni osećaju da mogu sve i da samo treba poželeti – sve je moguće. Prvi efekti delovanja su ubrzavanje pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u očima. Osobi se čini „da je popila svu energiju sveta“, a tako se i ponaša sve dok je pod dejstvom droge. Ona naprosto nema mira, ne spava joj se, 2ne ide joj se kući“, ali kako delovanje slabi tako slabi i raspoloženje konzumatora. Kad delovanje ove droge potpuno prođe, tri ili četiri sata nakon uzimanja – zavisno od telesne građe i ukupne konstitucije osobe – oseća se depresija, nezadovoljstvo i razočarenje. Prikaz tableta: 1 | 2 KOKAIN („KOKA“, „KOKS“, „BELO“) Iako je do juče kokain bio privilegija isključivo privilegovanih slojeva društva, onih koji su imali novac i moć, sve češće se nalazi i kod „običnih narkomana. Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga, a upravo se na proizvodnji, prodaji i preradi lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi održavaju mnoga narkocarstva. Kokain je bio nezamenjiv u medicini, a zanimljivo je da je njegovoj popularnosti unutar medicinske struke doprinos dao otac psihoanalize Zigmund Frojd. Kokain je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi osećaj bridnje, nalik „anestetiku kod zubara“. Najčešće se ušmrkuje direktno sa papira u koji je upakovan ili kroz cevčicu, slamku, ili trubicu od papira. Jako je omiljen među narkomanima kokain u svom bazičnom obliku, koji je ulica u New Yorku nazvala „crack“ („krek“), koji se redovno puši čist ili „sečen“, odnosno pomešan sa drugim drogama. Krek se uz dodatak vode ili alkohola, puši iz staklenih ili keramičkih lulica ispod kojih se drži upaljen upaljač. Sama reč crack (engleski glagol to crack – pucketati, puckati) nastala je verovatno u vezi sa zvukom koji se čuje pri zagrevanju kokainske baze. Kokain gotovo trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba se odmah nekako „trgne“, ne oseća umor već snagu, hrabrost, čini joj se da je važnija u očima drugih. Česti konzumenti kokaina imaju problema sa sluzokožom nosa, nos im je crven, stalno šmrcaju, često čačkaju nos, a česta su im i krvarenja iz nosa. Obično su neki zavisnici o heroinu uspevali da zavaraju okolinu povremenim uzimanjem kokaina. Takva osoba za koju su i roditelji i šira porodica već izgubili nadu, odjednim se čini potpuno drukčijom. Ona živne, puna je novih planova, traži posao, razgovara sa ukućanima, naizgled doživljava pravu transformaciju nabolje. Nažalost, takav je boljitak samo privremen, jer promena u ponašanju ne dolazi iznutra, nego je posledica uzimanja belog praha – kokaina. Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisno od doze. Iako i za kokain neki tvrde da ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem droge neodoljiva je. Pa mnogi do juče bogati i uspešni ljudi za vrlo kratko vreme doživljavaju potpuni fizički i moralni pad. Aparatura | Pipe | Pipe (2) | Kokain i Krek HEROIN („HORCE“, „DOP“, „ŽUTO“) Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga čak ni u čahuri i stabljici maka, a na tržište stiže kao kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište droga. Zavisno od čistoće smeše, odnosno o količini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste. Da bi se povećala količina droge na tržištu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazličitije supstance, od šećera, „vima“, ipraškastih boja za zidove do gipsa. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljača naviknuti su i na njegov način „rezanja“ heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ili promena pošiljke ponekad znači i smrt zbog predoziranja jer nova pošiljka sadrži više heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog „overdoze“ ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo pročuje da on ima dobru robu koja se može još jednom „preseći“. Neki zavisnici heroin uzimaju intravenosno, iako se heroin često i ušmrkuje, a može se i pušiti. Za intravenosno uzimanje heroina potrebni su im špric, limunska kiselina za pripremanje smese, kašika ili metalni čep i upaljač za zagrevanje smese. Oni koji se bodu u žilu na ruci, najčešće podvezuju mišić opasačem ili gumenom trakom, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu za ubrizgavanje droge. Tako se igla zabada u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Gotovo odmah nakon ubrizgavanja droge dolazi do osećaja zadovoljstva i smirenja; neki narkmani kažu da u utrobi osećaju senzaciju kao prilikom poletanja aviona, dok neki taj osećaj povezuju sa asocijacijom na blagi orgazam. To „poletanje“, traje kratko, manje od minuta. Nakon toga dolazi do olakšanja i utiska sigurnosti i „ušuškanosti“, pospanosti i dremeža, ravnodušnosti ka svemu. Osoba pod dejstvom heroina je pospana, zenice su joj jako sužene, ona „kljuca“ i nije voljna da govori ili biti telesno aktivna. Kod nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo, pa su prve apstinencijske krize doživeli veđ nakon desetak „šutova“. Neki su postali zavisni nakon više od godinu dana neredovnog uzimanja heroina. Utvrđeno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i „najblažeg“ kriziranjamotiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi „šut“ – znatiželja, nagovor, inat, želja za novim iskustvom – on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje strah od krize, odnosno želja da se kako-tako funkcioniše jer bez heroina to je nemoguće.nakon što se narkoman „navuče“ tj postane zavistan, on nastavlja da se drogira kako bi i dalje održao utisak da je onaj isti čovek od pre. Nijedan narkoman, odnosno zavisnik nije bio svestan šta ga čeka, nijedan nije ozbiljno shvatio poruku da se preko heroinskog špricadirektno i sigurno ide u zavisnost. Uverenje o bezbednosti heroina koje šire dileri toliko je jako da je očito jače od zdravog razumajer su gotovo svi zavisnicimišljenja da se zavisnost ne može desiti njima. Simptomi krize ubrzo postanu poznati i onima koji su bili uvereni da su jači od heroina. Obično se kako kažu probude u znoju, preplašeni, hladno im je koža im je naježena, nos i oči im sluze, lučenje slina iz nosa je pojačano, a zenice im se prošire i prekriju celu površinu oka. Kod jačih kriza dolazi i do povraćanja i proliva – normalno stanje zavisnika o heroinu je zatvor stolice – dolazi do povećanja temperature, do grčeva u mišićima i do bolova u gotovo svim delovima tela. Samo im je jedna misao u glavi – treba hitno nabaviti novu količinu droge, novi „piz“, još heroina, jer će samo sa novim „šutom“ sve muke prestati. Kod zavisnika od heroina prvi se simptomi krize javljaju otprilike osam sati od zadnjeg ubrizgavanja droge, a pojačavaju se tokom jednog do dva dana nakon zadnjeg „šuta“. Nema spavanja, nema smirenja, nema olakšanja i to traje sedam do deset dana, nakon čega fizička zavisnost prestaje. Oni koji zagovaraju neke droge sa argumentom da ne izazivaju fizičku zavisnost poput heroina, nikad ne govore o tome da se i sa heroina gotovo svako može fizički „skinuti“ za desetak dana, ali da ga upravo psihička zavisnost ponovo vraća u začarani krug. Aparatura | Aparatura (2) | Mak LINKOVI World Health Organization Ujedinjene Nacije Interpol EXIT FEST MUP Srbije Ministarstvo zdravlja RS

Copyright © Bogdanović Andrija (417/04) 2005.