03. јануар 2010.
Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga šta će drugi o
njoj da misli, sujetna osoba je sklona da žrtvuje načela poštenja i pravičnosti
da bi zadržala odobravanje zajednice. Ako pođemo od poznatog prepisivanja na
ispitima, pa preko rođačkih veza, stići ćemo čak do zločina protiv čovečnosti
učinjenih u ime vere i nacije. Dok prepisivanje na času ima pokriće pred
savešću prijatelja, zločini učinjeni u ime vere i nacije imaju pokriće pred
savešću čitave zajednice. Izopačava se predstava o pravom prijateljstvu i
pravičnosti, pa onaj ko odbija da saučestvuje u nepravdi biva proglašen
izdajicom, a strah od takvog etiketiranja ne može da podnese onaj ko se
pokorava svojoj sujeti. Sujeta je osnov formiranja plemenskih odnosa plemenskog
izopačenja predstave o dobru i zlu.
Na pitanje “Šta je za vas zlo?” poglavica afričkog plemena
odgovara: “Zlo je kada nas susedno pleme napadne i opljačka!” A na pitanje “Šta
je za vas dobro?” on odgovara: “Kada to isto mi uradimo njima!”
Nosioci takve
autoritarnosti kod nas zastupaju da su ličnosti sa haških poternica “nacionalni
junaci, bez obzira što su ubice, zato što su se borili za interese naše
nacije!”. Dakle, plemenska svest je odlika i naše psihologije. Ne gleda se
kakav si, već za koga si. Ako bi se gledalo kakav je ko, a ne za koga je, onda
bi se takvim kriterijumom osudili sopstveni loši motivi, koji za razliku od nacističke
autoritarnosti nisu skriveni i potisnuti. Zato se balkanski autoritarac odriče
apsolutnih kriterijuma dobra i zla (koji su, na primer, definisani sa Deset
zapovesti i koji gledaju “kakav je ko”), pa umesto njih formira subjektivni
kriterijum plemenskog načina razmišljanja (”za koga je ko” “ko nije za naš
kult, on je protiv nas”). Posledice takvog načina razmišljanja su
katastrofalne. Onaj ko ne podražava kultni odnos prema zajednici, ko radi njega
nije spreman da žrtvuje načela poštenja i pravednosti, proglašava se izdajnikom
i neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasiće se i herojem
pa makar bio i ubica. Svest o ličnoj odgovornosti ne postoji, već su za sve
krivi “oni drugi”. Kult pruža izgovor za svako zlo koje se čini u njegovo ime,
jer su “plemenski ciljevi sveti”. Naravno, plemenski ciljevi mogu biti klasni,
partijski, nacionalni, verski, ili neki drugi, ali uvek uvijeni u formu
trenutno aktuelne ideologije.
izvor: EliteSecurity Forum, novembar 2nd, 2006
Нема коментара:
Постави коментар