ŠTA DA SE RADI
Podvodna intelektualna korupcija je svestranija, perfidnija. Tako saznajemo da na državnom Beogradskom univerzitetu 50 odsto redovnih profesora nema objavljen nijedan naučni rad. Pa kako su onda oni doktorirali?
Vladimir GlišinU poslednjih mesec dana nema tabloida, ozbiljnih dnevnih novina, nedeljnika, a da se već na naslovnoj strani ne komentariše lik i delo gospodina rektora, profesora, dr,mr, vlasnika beogradskog i inih univerziteta pod zajedničkim imenom Megatrend. Ne samo štampa, već recimo i na Beogradskom univerzitetu i nekim njegovim upravnim organima, udarne tačke dnevnog reda opet su bililik i delo g.Miće Jovanovića. Očigledno je da će pomenuti gospodin verovatno još za neko duže vreme ostati ne samo „medijska zvezda“, već će interesovanje za njega, što bi se narodski reklo, biti, a i šire.
Pa po čemu je gospodin Mića Jovanović zaslužio ovoliku, nezapamćenu pažnju? Neću biti originalan, jer je ova metafora tokom istorije korišćena bezbroj puta, ali ni ovog puta ne mogu da se ne prisetim Augijevih štala, iz grčke mitologije. Pa da se prisetimo onogašto smo još u školi učili.
Premagrčkoj mitologiji, Augije jebio je kralj Elisa i otac Epikaste.Najpoznatiji jepo svojoj štali u kojoj je bio smešten najveći broj stoke u zemlji, a posebno i po tome što te štale nikada nisu bile čišćenesve do vremena velikog heroja Herakla (u rimskoj mitologiji Herkules). Te štale nije trebalo nikada čistiti, jer je stoka bila blagoslovena pa i ono što ona ostavlja iza sebe takođe jebilo blagosloveno! Čuvena je ona grčka mitološka priča u vezi sa Augijevim štalama. Hera, žena kralja Mikene Euristiusa, nije trpela Herakla i naterala je svog muža da mu izda naredbu da očisti Augijeve štale. Zadatak je izgledao apsolutno nemoguć, jer je celo stado bilo blagosloveno prema tome i božanstveno zdravo pa i besmrtno, te je iza sebe ostavljalo ogromnu količinu balege. Ove štale sa više od hiljadugoveda nisu bile čišćene preko 30 godina . Međutim, Herakle je to uspeo da uradi za jedan jedini dan tako što je razbio zidove štale i na nju usmerio tok dve brze reke koje su jeza čas očistile iisprale.
I sada pitanje. Kakve veze imaju Augijeve štale sa uvodnim delom ovog teksta? Po meni imaju, i te kako! G. Mića Jovanović je došao u središte javnog interesovanja upravo zbog toga što su za sada poznati bar neki doktorati, trukovani na njegovim univerzitetima, bili plagijati, da ne kažemo lažni. Klijentela na njegovim univerzitetima takođe je bila blagoslovena, božanstveno zdrava, pa bezmalo i besmrtna, nedodirljiva, te onda nije ni čudo što je iza sebe ostavljala, ono što je ostavljala. Možemo samo da zaključimo da očigledno na njegovim univerzitetima, čistačica dugo nije dolazila. A onda ko to posle toliko vremena treba sve da počisti, pa ko drugi, nego opet jedan mitološki Herakle.
Međutim, bez obzira na sve osobine Augijevih štala i afere Megatrendova, bili bismo krajnje nepravedni prem njemu te da sve intelektualno beščašće naše svakodnevice usmerimo samo na njegove univerzitete. Gospodin Mića Jovanović je samo vrh ledenog brega koji je jako velik, duboko zaronjen u vodi, ne vidi se tako jasno kao što je to onaj deo koji je iznad vode, na primer, u liku i delu gospodina Miće Jovanovića. Da pomenuti gospodin nije bio toliko nezajažljiv, i on bi ostao nepoznat javnosti.
Međutim, podvodna intelektualna korupcija je svestranija, perfidnija. Tako saznajemo da na državnom Beogradskom univerzitetu 50 odsto redovnih profesora nema objavljen nijedan naučni rad. Pa kako su onda oni doktorirali? Zatim, vrednovanja naučnih radova po kvantifikaciji koju je odredilo Ministarstvo za prosvetu i nauku pruža neograničene mogućnosti za nezaslužena naučna zvanja, visoke položaje u naučnoj i administrativnoj hijerarhiji kako na univerzitetima tako i u tzv. naučnim institutima. Tako, na primer, tri objavljena tzv. naučna rada u opskurdnim domaćim ,,naučnim” časopisima koji izlaze kao „Glasnici”, „Arhivi”, „Zbornici”, „Godišnjaci” vrede kao jedan u najvrednijim svetskim časopisima „Sajans” ili „Nejčer”! Ili, u šta svrstati kada su studenti prinuđeni da kupuju udžbenike direktno od svojih predavača, i da zbog toga dobijaju veću ocenu. Ovakva korupcija se nikada ne prijavljuje, jer odgovara i studentima a i tzv. profesorima.
Isto tako čitamo o šokantnim podacima da je profesor na jednom privatnom univerzitetu tokom jedne godine čak 11 puta bio mentor, a na jednom drugom fakultetu doktorat je branjen svakih 18 dana! Nije onda ni čudo što imamo više doktorata po glavi stanovnika nego najrazvijenije zemlje. Nije ih sve mogao naštancovati g.Mića Jovanović.
I ono što se meni čini da je sada najopasnije u celoj ovoj aferi oko Miće Jovanovića jeste da će se kola slomiti samo na njemu!
Ostale, podvodne mnogo masovnije i dalekosežno opasnije posledice intelektualnog beščašća, ostaće i dalje netaknute! Imamo i mi kao i Augije veliko blagosloveno stado.
Kako sve to raščistiti, ko bi bio sada naš Herakle? Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. Napraviti jednu međunarodnu, nepristrasnu, nekorumpiranu recenzentsku komisiju visokog ugleda koja će pročešljati ne samo trenutne doktorate nego i naučni opus celokupnog univerzitetskog nastavnog osoblja kao i naučnog osoblja po institutima širom Srbije. Da dobijemo tačan uvid gde smo sa našim naučnim rezultatima i ko su uopšte kod nas naučnici. Posebno je to sada urgentno, jer je današnja celokupna ljudska civilizacija zasnovana upravo na nauci. Može da nam se desi da su političari sa plagijatskim doktoratima možda i najmanje zlo našeg društva.
*Profesor Univerziteta
objavljeno: 26.06.2014
Нема коментара:
Постави коментар